Vesti o Kosovu

Jakšić: Očekujemo objektivnu analizu Misije SB UN
Autor: Tanjug | 22.04.2007

Član državnog pregovaračkog tima Marko Jakšić izjavio je danas da Misija SB UN, koja za par dana dolazi na Kosovo, kako bi se uverila u pravo stanje stvari na terenu, treba da ostane u pokrajini onoliko dugo koliko je za taj posao zaista potrebno vremena.
- Misija SB UN treba na Kosmetu da ostane onoliko dugo koliko je potrebno vremena da se uveri u logorski život Srba u pojedinim selima na severu Kosova kao što su Vučitrnska, Banjska i u metohijskim selima poput Orahovca, Biče, Vidanja, Grabca i drugih - rekao je Jakšić na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici.
On je naglasio da Srbi u tim selima ne mogu da obrađuju svoja imanja, da im je radijus kretanja do 100 metara i da ne mogu da rade u firmama koje su udaljene na svega 500 metara od njihovih domova.
- Nadamo se da misija SB UN neće imati samo kancelarijski posao, već će izaći na teren kako bi videli zapaljene i porušene srpske crkve i manastire, preorana groblja i da nema ništa od povratka raseljenih Srba - rekao je on. Jakšić je ocenio da će Misija, ako izađe na teren, moći da se uveri da u Peći danas od živi samo troje Srba od 20.000 koliko ih je živelo ranije, u Gnjilanu je od 20.000 ostalo oko 60 Srba, u Prizrenu 25, Prištini manje od 150... Član pregovaračkog tima je ocenio i da "istina o Srbima sa ovog prostora nikada nije bila na pravi način prezentovana svetskoj javnosti jer je UNMIK na neki način svih ovih godina bio logistika za proterivanje Srba", a kao primer za to naveo je Termoelektranu Obilić.
Jakšić je zaključio "da se na temelju etničkog čišćenja Srba želi napraviti još jedna albanska država, uz logistiku UNMIK-a a po principu što manje Srba to lakše do države".
Na konferenciji za novinare govorio je i predsednik Asocijacije udruženja raseljenih sa Kosova i Metohije Nebojša Jović koji je istakao da su raseljeni ubeđeni da će uz pomoć države Srbije uspeti da se vrate na Kosovo. On je uputio apel Misiji SB UN da poseti srpska sela u unutrašnjosti Kosova kako bi se iz prve ruke uverili u zločine koje su tamošnji Srbi doživeli u prethodnih osam godina i to u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice.
Jović je podsetio da je od dolaska UNMIK-a i Kfora veliki broj Srba i drugih nealbanaca u izbeglištvu i da bilo kakvo rešenje za Kosovo ne može biti legitimno dok se ne obezbedi povratak bar dve trećine raseljenih Srba. "Želimo da u direktnom kontaktu sa predstavnicima Misije posvedočimo o stanju na Kosovu i podsetimo na sve zločine koje su počinili Albanci od 1999. godine do danas - naglasio je Jović i ponovio da će se, kako je ranije najavljeno, oko 10.000 raseljenih Srba 26. i 27. aprila okupiti na administrativnoj liniji Srbije sa Kosmetom u blizini Raške.

Vordsvort: Misija SB UN posetiće Kosovsku Mitrovicu i druga mesta
Autor: Tanjug | 21.04.2007

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je danas agenciji Tanjug da će misija Saveta bezbednosti UN iduće nedelje pored Beograda i Prištine posetiti Kosovsku Mitrovicu i ''još neka područja na Kosovu''.
''Koliko znam, u Njujorku su se dogovorili da delegacija poseti Kosovsku Mitrovicu i možda još neka mesta'', rekao je Vordsvort, ocenivši da predstavnici Saveta bezbednosti ''treba da vide glavna problematična područja''.

Rašković-Ivić:Misija SB i na severu Kosova
Autor: Beta | 21.04.2007

Predsednica Koordinaciong centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je da će misija Saveta bezbednosti UN, zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi Beograda, posetiti, osim Beograda i Prištine, sever Kosova i Metohije i srpske enklave u Pokrajini.
Ona je, gostujući na jagodinskoj televiziji Palma plus, sinoć rekla da je "zahvaljujući diplomatskoj ofanzivi Beograda i razgovorima sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti UN, promenjen prvobitni plan posete misije Saveta bezbednosti UN Srbiji, koji je podrazumevao posetu Prištini, Beogradu i trećeg dan odlazak u Beč".
Rašković-Ivić je navela da je iz tog plana otpao Beč, jer je Beograd insistirao da misija, čiji je cilj utvrđivanje činjenica i sprovođenje standarda na Kosovu, poseti sever Kosova i Metohije i srpske enklave u Pokrajini.
"To je uvaženo, tako da će delegacije Saveta bezbednosti UN, nakon Beograda i Prištine, posetiti i severenu Kosovsku Mitrovicu i tamo razgovarati sa predstavnicima Srba, a onda će se uputiti u neke od srpskih enklava", kazala je Rašković-Ivić.
Prema njenim rečima, plan je promenjen u petak i još ne zna koje će enklave posetiti misija.
"Mi smo ponudili široku lepezu i gde god da odu, u Novo Brdo, Osojane, Orahovac, Veliku Hoču, Brestovik ili bilo gde drugde, dobiće pravu sliku stanja na terenu", navela je Rašković-Ivić.

Moskva prolongira rešenje za Kosovo
Autor: Ekipa „Blica“ | 21.04.2007

Odlučno protivljenje Rusije sprečiće donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti UN kojom će Kosovo dobiti nezavisnost, kaže za „Blic“ Andrej Pjonktovski, direktor moskovskog Instituta za strateške studije. Tumačeći stav ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji je nedavno u Beogradu izjavio da je „Ahtisarijev plan propao“, Pjonktovski smatra da zvanična Moskva i Vašington neće približiti stavove o Kosovu u cilju približavanja dve zemlje pre završetka izborne kampanje u Rusiji.

Fjodor Lukjanov, glavni urednik magazina „Rusija u globalnoj politici“, veruje da je poruka Lavrova, iako snažna, samo početni stav Moskve u procesu u kojem će pokušati da izmeni Ahtisarijev plan“. Kako ističe, izjava Lavrova sugeriše da Rusija cilja da proces pregovora o Kosvu počne iz početka, sa novim izaslanikom UN, po modelu koji bi bio povoljniji za Beograd. On odbijanje šefa ruske diplomatije da govori o ulaganju veta „jer još nema teksta rezolucije“ tumači željom Moskve da izbegne takvu mogućnost u Savetu bezbednosti.
- Rusija nije zainteresovana da uloži veto, jer bi tako ugrozila odnose sa svojim zapadnim partnerima. Ruska taktika je da se proces rešavanja pitanja Kosova prolongira što je više moguće, kako bi se Zapad ubedio da opcija koja je sada „na stolu“ nije najbolja, niti jedina - smatra Lukjanov koji ne vidi mogućnost kompromisa u bliskoj budućnosti.
Pjontkovski veruje da je od izjava u javnosti mnogo značajnije to šta se pregovara iza zavese o raznim ekonomskim temama.
Ipak, na sastanku Kontakt grupe pre nekoliko meseci na kome je Ahtisari predstavio svoj predlog, njega ruski predstavnik nije odbacio. Izražene su rezerve, a koje je potom izneo i predstavnik u SB Vitalij Čurkin. U dobro upućenim međunarodnim krugovima koji su uključeni u rešavanje kosovske krize, nastup Lavrova i kritike na Ahtisarijev plan tumače se kao „početak teške artiljerije“ koja, međutim, nije priprema terena za susret na visokom nivou Buš - Putin već Kondoliza Rajs - Lavrov.
Takođe, međunarodne diplomate nisu shvatile izjavu Lavrova u Beogradu kao dramatičnu za budući proces oko Kosova, već pre kao njegov odgovor Nikolasu Bernsu koji je pre nekoliko dana rekao da će SAD priznati nezavisnost Kosova, a da sumnja da će Rusija zbog Kosova uložiti veto.
Američki ambasador u Beogradu Majkl Polt izjavio je da su SAD odlučne da SB, pre isteka leta, donese rezoluciju kojom bi Kosovo dobilo nadgledanu nezavisnost, istakavši da SAD nisu navikle na neuspeh.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević ocenjuje da ne postoji opasnost da Srbija postane ulog u svađi velikih sila, jer „verovatno“ neće biti ruskog veta. On je ocenio da Srbija ne može da lavira između velikih sila kao Jugoslavija u svoje vreme, jer su za to potrebni „drugačiji uslovi i mnogo, mnogo bolja diplomatija“.

Nesuglasice u Kontakt grupi
U Kontakt grupi postoje „ozbiljne nesuglasice“ oko Kosova, izjavio je neimenovani ruski diplomata posle jučerašnjeg sastanka Kontakt grupe u Moskvi. On je izrazio nadu da je sastanak u Moskvi „pomogao da se pozicije približe“. Diplomata je ukazao na to da je važno da misija SB poseti enklave, verske objekte, mesta gde su izbeglice i mesta gde se nisu vratile.